Пуно ствари сам схватио за само неколико дана ванредног стања.

Све се променило, жалим за стварима које нисам вредновао, које су ми биле тешке и досадне. Недостаје ми школа, тренинг, вожња бициклом, много ствари ми недостаје, али на првом месту друштво, изласци и неке наше шале. Видим да све оно сто сам желео, а може да се купи, сада нема значење. Жеље су се промениле. Рођендан сам прославио са родитељима и сестром, мање-више прошао је као сваки други дан, без гужве и посебне забаве. Осећања су ми помешана, немам слободе, дан као да служи како би што пре прошао и како би овај карантин остао што пре иза нас.

Схватио сам шта значи породица, шта значе пријатељи, шта значи слобода, али сам схватио колико ништа не значе патике, тренерке, јакне, панталоне… Схватио сам да су здравље, срећа, љубав и слобода највеће благо за човека. Тешко је живети као риба без воде, птица без крила или пчела без цвета. Просто нисам знао шта је живот док су ми о томе причали, а ја се смејао. Признајем, нисам схватао.Шта рећи о томе шта ме је научио живот током ванредног стања… Научио ме је шта је живот, а то значи пуно.