Све се променило преко ноћи, јер смо се сусрели са непознатим непријатељем.

Дуже време слушамо, више одрасли него ми деца, о збивањима и несрећи која је задесила планету. Мислили смо да нећ доћи до нас. Ипак, нажалост за све, сада је и код нас. Невидљиви непријатељ који има своје име: COVID-19.

Није прошло много времена од када смо били на екскурзији: обишли Италију, Шпанију. Сви безбрижни!!! Било је прелепо. Сви ти дивни, насмејани и срдачни људи суочени су сада са великом катастрофом. Баш тужно, претужно. Вођени њиховим примером, морамо се трудити да будемо послушни, дисциплиновани. Перимо руке! Па зар их и до сада нисмо прали?! Поштујмо полицијски час! То свима нама тешко пада, али МОРА СЕ!!! И моја Фани, мој пас поштује. Будимо уједињени. Ово је тренутак ОПОМЕНЕ. Искажимо своју човечност, разумевање за ближње, несебичност… Помозимо старијима јер сви су они наше баке и деке. И не само сада! Проћи ће и ово, а оно морално у нама остаје заувек. Ценимо једни друге и ценимо како своје тако и животе свих људи.

Ко би рекао да ће школа недостајати? Жива реч наших професора добија на значају. Они су и сада на врху задатка. Учимо заједно, с тим што су и они сада ђаци, јер је за све ово нешто сасвим ново. Заједно смо јачи. Трудимо се, дајмо максимум, није увек оцена мерило знањa, али својим радом показаћемо свима њима велику захвалност. Нема више тренинга,али и наши тренери дижу нам морал, контактирају нас, шаљу вежбе: „У здравом телу, здрав дух“.

Свако од нас, својим личним примером, самодисциплином требало би да нађе начин да здраве памети изађе из свега овога. Да се вратимо у наше школе, тренинзима, безбрижном тинејџерском животу. Верујмо свим срцем да ћемо отерати ово зло.