Живот нас сам по себи увек учи нечему, уколико га пажљиво посматрамо. Нажалост, углавном смо у великој журби, па ни не стигнемо то да приметимо. За време трајања ванредног стања, живот нам је одржао добру лекцију коју вероватно никада нећемо заборавити. Овога пута и они који нису хтели да слушају – морали су.

Живот пролази и одлази, ми живимо само у тренутку. Све што се лепо догађа, догађа се сада. Све што се ружно догађа, догађа се сада. Треба бити свестан сваког тог тренутка и освестити своје живљење у њему, јер, нажалост, за после некада немамо времена често буде касно да некоме кажемо колико га волимо…

Често буде касно да са пријатељем проведемо још који непроцењиви тренутак среће… Имам велику породицу и два пса, срећом и имам и двориште, па сам могао да проводим много више времена него иначе. Нисам могао да поверујем како ми се то вратило. Колико су моји пси били срећни и радовали ми се сваки пут када изађем из куће. Били су захвални на сваком тренутку који сам им поклонио. Тек сада видим када нисам у могућности да виђам своје пријатеље, колико ми недостају. Колико је драгоцено што постоје у мојим мислима и животу. Много сам се висе дружио са породицом у време изолације. Мама и тата су ипак морали да раде, али смо свако вече играли разне друштвене игре и слатко се смејали. Трудили смо се да једни другима будемо подршка и да тако олакшамо ову ситуацију. Тешко је човеку који је по природи слободно биће ускратити слободу. Када се то догоди, природно је да се осећате лоше, али знајући да је све у име неког вишег циља, у име оздрављења многих људи, у име њиховог спасења није проблем остати код куће. И на тај релативно лак начин многима помоћи. Научио сам да своје личне потребе некада треба ставити на друго место и помислити шта треба некоме другоме више него мени. То је оно основно чему ме је научила ова изолација. Осмех комшије и захвалност када му ујутру донесем хлеб и новине никада нећу заборавити. Мале ствари могу јако да обрадују друге људе, а мени значе да се осећам боље.

Искуство за време ванредног стања ме је натерало да се замислим у ком правцу иде овај свет и да ли ја као појединац можда могу да учиним да нешто буде боље. Надам се да ће још неко помислити исто што и ја и да ће више људи чинити добра дела него до сад.