Чему нас учи живот током ванредног стања?

Ово ванредно стање има своје позитивнe и негативне стране.

Током ванредног стања сам научила да ценим оно што нисам пре ценила. Фали ми мој живот и моја свакодневна рутина. Ова пандемија ми је одузела слободу, али ми је такође понудила нова искуства.

Сад имам више времена да радим на себи него што сам икада пре имала. Имам свe информације на дохват руке и мислим да је време да то добро искористим, поготово у овој ситуацији. Коначно сам узела гитару и засвирала. Научила сам пуно нових песама.

Имам времена да одгледам шта год желим и да научим нешто ново. Преко интернета могу да пратим у ком стању је свет, да научим нове језике, нове информације. Могу да испробам рецепте које сам одувек хтела да покушам. Да прочитам коју год књигу желим, сад нема више изговора.

Такође сам захвална што смо тако брзо нашли решење за школу и да добијамо градиво онлајн. Али сам схватила колико ми фали школа. Фале ми пријатељи и наставници. Фали ми нормална настава. Фали ми та рутина, без рутине осећам се бескорисно. Иако сам себи направила нову рутину која ми одговара, једва чекам да се вратим у ону стару.

Али ванредно стање ми је исто показало колико људи могу бити безобразни. Разочарана сам у свет и искрено сваки дан губим пoмало вере у човечанство. Мислила сам да ће бар народ ово схватити озбиљно, али и то могу да заборавим. Људи намерно крше правила и због тога правила постају све строжа. И искрено, увређена сам. Ја остајем код куће и поштујем правила не само због себе, него и због других. Зашто не могу то други? Зашто не бисмо помогли нашим докторима и успорили брзину ширење вируса? Овако можемо да ублажимо оптерећење кроз које сад иде наш здравствени систем. Иако смо млади и здрави, требало би да предузмемо ове мере, јер то може на крају спасити нечији живот.

Надам се да ће се наћи лек што пре и да ће ово све брзо проћи. Желим свој живот назад. И надам се да ће ово нас нешто научити, да будемо спремни за сличне ситуације убудуће.