Како доживљавам ванредну ситуацију

Изолацију нисам доживела драматично, јер немам обичај да излазим после школе. Једино што се променило у мом животу је што не могу да виђам своје другарице, које ми баш недостају.

Незахвално је говорити о тренутној ситуацији, јер нас је изненадила и ни сами не знамо како треба да се понашамо у њој. Наравно, говорим то у име своје генерације, која се никада раније није сусрела са тим. Међутим, шок је за све – сви покушавамо да се прилагодимо новонасталим околностима.

Не можемо сами да просуђујемо да ли су предузете мере добре, јер не знамо ништа о њима, поготово што се ради о здрављу милиона људи. Мислим да сви треба да се придржавамо мера које су нам стручњаци задали и да се не правимо превише паметни. С друге стране, останак код куће свако може да искористи да се посвети себи – упозна сопствене склоности, посвети се свом хобију, да крене да вежба или да се сређује… Да ради шта год воли, јер уз занимацију време брже пролети!

У целој овој ситуацији добро је што ће бар природа имати прилику да се опорави од загађења, па ћемо након свега живети у бољем окружењу. Време што проводимо са својим породицама и људима које волимо, само нам показује шта смо све пропустили у својим брзим животима. Мислим да ћемо после свега овога више знати да ценимо своју породицу, пријатеље и слободу, која ће нам бити враћена када будмо били безбедни. Нисмо знали шта смо имали док то нисмо изгубили.

Тешко је навићи се на ово стање, али треба да се потрудимо да из њега изађемо као бољи људи.