Чему вас учи живот током ванредног стања?
Ванредно стање ми је дефинитивно отворило очи и научила сам да треба више ценити живот, да је живот краћи него што ми мислимо и да губимо то време проводећи га на друштвеним мрежама.
Ја сам почела да испробавам нове ствари током ванредног стања, почела сам да учим нове језике, да радим вежбе и да радим највише на себи. Јер тек у оваквим временима схватимо колико мало времена проводимо радећи на самом себи. Ванредно стање ме је зближило са мојим пријатељима и породицом.
По мом мишљењу је веома важно то што ми још увек имамо школу. Ипак је и то рад на себи, јер сваки дан учимо нешто ново. Онлајн платформа је била одлично решење да ми још увек имамо неку обавезу, да настављамо да се едукујемо. Ипак, схватила сам да је ипак боље ићи у школу. Лакше се комуницира са професорима, лакше се разумемо и једноставно брже функционишемо.
Моје целокупно мишљење о тренутној ситуацији је да су нас медији превише уплашили са нетачним информацијама, и да је одатле почело ово „лудило”. Људи су почели да масовно купују ствари које им нису потребне, због чега је доста људи остало без ичега. Наравно, сматрам да је ова ситуација врло озбиљна, али да није требало тако да се одреагује од стране грађана. Мислим да би сви требало озбиљно да схвате ово што се тренутно дешава и да се придржавају правила да бисмо сви могли што пре да се вратимо нормалном животу.
Као земља, мислим да смо одлично одреаговали што се тиче затварање граница и полицијског часа, тј. забране кретања. Покушавам лично да не размишљам много о овоме и више да се фокусирам на школу, рад на себи и зближавање са својом породицом. Многима је карантин постао досадан, што могу и да разумем, али мислим да би сви требало бар да почну сат времена на дан да се одвоје од телефона и ураде нешто корисно. Да прочитају књигу, слушају музику, уче нешто ново што их занима за шта до сад нису имали времена, итд. Ова ситуација нам је указала да смо свој животни простор угрозили, јер се природа опоравила током ванредног стања широм света. У Венецији су се, на пример, појавиле рибе, патке и вода је чистија. У нашем граду су дезинфиковали улице, што се дало приметити, и могли би да наставе и након целе ситуације. Да сви и након овога водимо рачуна и да не прљамо наше улице.
На почетку сам видела само јако лошу страну, појединце који су били халапљиви и нису мислили на друге. Али морам признати да сам видела и добре стране, јер доста људи поштује правила. Кад упоредим са земљом из које сам дошла (Холандија), врло сам поносна што су људи овде дисциплиновани. Надам се да је ово ванредно стање људима указало да морамо прво од себе да почнемо и тако да штитимо нашу околину.