Чему нас учи ванредно стање?
Ми смо један заиста племенит, шаљив и неустрашив народ. Имали смо пуно недаћа на нашим плећима, али увек смогнемо снаге да то претворимо у хумор и тако пребродимо страх.
Ово нажалост није моје прво ванредно стање, али сам ја тада била мала и ништа нисам разумела. Сада кад сам одрасла схватам да ово човечанство иде ка својој пропасти. Кажу да је живот стао, не раде кафићи, тржни центри ,кладионице. Па зар је само то живот? Раде продавнице хране, раде медицинари, рудари, ради производња струје, воде, комунална предузећа…Више нам није битно ко какве патике има, какву гардеробу, телефон.Битно је да се не разболимо и да останемо при здравој памети. Економија је замрла, али су се спојиле породице. Родитељи проводе време са својом децом. Вратило се правило млади помажу старима.
Упекос лошим вестима које нам стижу са свих страна,упркос болести која се шири ово ванредно стање нас учи да имамо шансу да променимо мишљење и навике и будемо људи. ОСТАНИ КОД КУЋЕ!
Лена Синђелић II7