-Чему нас учи ванредно стање-

Ванредно стање сигурно није било у мом плану идеалног младалачког доба, али то не мора да значи да му никако не доприноси. Jер чему младост служи сазревању,мењању и преиспитивању вредности?

Иако недељама нисам видела ниједну другарицу, никад се нисам осећала мање усамљено, јер захваљујући друштвеним мрежама знам да се цео свет тренутно осећа као и ја-збуњено, изгубљено, али и даље пуно наде за будућност. Научила сам да смо на овом свету, у овом животу сви на овај или онај начин заједно.Схватила сам да колико сам се брзо и непромишљено кретала кроз свакодневни живот, од једне обавезе ка другој, не стижући да размислим колико ми је потребно да успорим и одахнем. Постало ми је јасно колико сам се у последњих неколико година удаљила од породице и како сам неправедно давала све од себе да се претварам као да не живимо под истим кровом и сад признајем да се кајем због тога. Највећа лекција, за коју слободно могу рећи да се односи на све нас, је о томе колико тога смо узимали здраво за готово.Да ми је неко прошле године у ово време рекао да нећу моћи да изађем на кафу после школе, штавише да нећу уопште ићи у школу, да нећу имати слободу кретања, да месецима нећу видети никог осим родитеља…Не само да му не бих веровала, него не бих могла ни да замислим ситуацију коју је описао.

Ово је један велики ударац који нам поручује да се пажљиво односимо према себи и другима, да треба да успоримо и ценимо оно што имамо.Кад се све ово заврши, би ћемо захвалнији него што смо мислили да је могуће.Никад нећемо нежније загрлити пријатеље.Никад нам храна из јефтиних градских локала неће бити слађа.Никад нам мање неће сметати упала мишића после вожње бицикла на Ади или трчања на Кошутњаку. Никад нам биоскоп и позориште неће бити чаробнији, град лепши, а људи дражи.Никад нећемо потпуније живети зато што смо први пут научили шта значи живети.

Тијана Радосављевић II9