Април, 2020. година, Београд, Србија: вандредно стање је у држави. Као шеснаестогодишњакиња први пут се сусрећем са оваквим стањем.

Да ме је неко питао почетком марта шта то тачно значи, не бих знала да одговорим, али сам силом прилика преко ноћи научила како да се понашам и да живим у новонасталој ситуацији. Нажалост, у оваквој ситуацији се налазимо због пандемије корона вируса, који је као невидљиви непријатељ завладао читавим светом. Корона вирус је снажан противник готово свих народа. Тешке борбе се воде за људске животе у многим земљама, а храбри лекари свим силама покушавају да спасу недужне људе које је овај опаки вирус шчепао. Брзина којом се шири је јако велика, а једини начин да се заштитимо је да што мање будемо у контакту са другим особама, и стога је уведено вандредно стање јер оно ограничава кретање људи, а самим тим и контакте.

Живот током вандредног стања прилично се разликује од стандардног живота, али на све смо се већ навикли и поштујемо све уредбе које су донете од странне државе. Прва битна промена за нас, децу, састоји се у томе што школску наставу пратимо од куће, а закључак одраслих је да сада сва деца уче и више него када су ишла у школу, деца су посвећенија учењу и раду домаћих задатака. Све своје обавезе према школи испуњавам на време и трудим се максимално. Дакле, током вандредног стања научила сам да и без присуства професора будем дисциплинована и да поштујем шта ми се путем мејла зада да урадим. Такође сам научила да свакодневним радом на себи постајемо бољи људи. Како су моји баба и деда старији од шездесет пет година и не могу да се крећу, моја породица и ја им доносимо све што им је неопходно за живот и бринемо о њима, иако су до марта они бринули о мени.

Осећам се велико и срећно што ја некоме могу да помогнем. Научени смо да помажемо једни другима. Научени смо да поштујемо време, које нам је ограничено, и да све обавезе на напором завршимо у одређеном року. Научени смо да поштујемо старије, да ценимо живот, јер је живот само један .Када све ово прође, волела бих да нам остане усађен макар део свега што смо сада научили, јер ми када имамо све и нисмо тако добри људи.