Наш професор српског језика и књижевности Стефан Младеновић изабран је у конкуренцији од преко 700 аутора, за једног од педесет најперспективнијих аутора нове песничке генерације. У организацији Института за књижевност, а уз финансијску подршку Еуромедика, стручни жири је бирао педесет аутора чије песме представљају уметнички најуспелије текстове нове српске књижевности. Проф. Стефан се публици представио песмом „Герника“, коју вам преносимо у целости.
Герника
Без рама и стида
у ролни хамер папира
брат је донео реплику Пикаса.
Тежиште на једној нози,
рањени бик по хоризонтали
и једно око, свевидеће, дубоко.
Дуго смо из обести
и незнања кроз фишек Гернике
вребали животне реплике.
Најзад, на зиду собе светлости благе,
освану мурал шпанске крви,
веран генију из Малаге.
Језик тумача оштрио је слику
до погубљења и наглих резова
налик сечи кнезова.
На јави беше то плетеница
на задњој страни Политике
и предмет породичне критике.
Герника се састоји од слова
без азбуке и реда,
оштрих ивица и високих греда.
Герника је, мисли отац,
шаховско поље младог играча
кад губи најдужи меч у историји плача.
Герника је у оку брата
копија туђе несреће
за којом се свет више не окреће.
Герника је, видех тек из фотеље,
тврђава у праху, жена у бици,
налик мајци.
